Koliko košta sajt za malu firmu: 6 odluka koje čine cenu

Cena sajta za malu firmu u Srbiji nije jedan broj nego posledica šest odluka: čemu sajt služi, koliko strana ima, ko piše tekst, da li se koristi gotova tema ili se radi po meri, ko unosi sadržaj kasnije i koliko se plaća svake godine. Javno objavljeni cenovnici srpskih agencija u 2026. kreću se od oko 300 evra za jednostranu prezentaciju do 1.200 evra i više za prodavnicu. Taj raspon ne znači da neko preteruje, nego da se pod istom rečju prodaju različite stvari.

Tip sajta	Čemu služi	Raspon iz javnih cenovnika (2026)
Jednostrana prezentacija	Da vas neko nađe i pozove	oko 300 do 800 €
Prezentacioni sajt	Usluge, reference, kontakt	oko 380 do 700 €
Poslovni sajt	Više usluga, tim, upiti kao cilj	oko 750 do 1.500 €
Osnovna prodavnica	Do 50 artikala, jedan način plaćanja	od oko 1.200 €
Prodavnica sa integracijama	Više jezika, B2B cene, veza sa ERP-om	od oko 2.500 €

Brojevi su korisni kao orijentacija, ali dve ponude nema smisla porediti po ceni dok ne znate šta je u njih uračunato. Zato ide šest odluka.

Odluka 1: čemu sajt služi

Pre svega ostalog treba da odgovorite šta smatrate uspehom. Sajt koji služi kao vizit karta ima jedan posao: da vas kupac nađe, vidi da postojite i pozove. Sajt koji treba da dovodi upite radi drugi posao: vodi posetioca kroz uslugu, odgovara na primedbe i traži kontakt na više mesta. Prodavnica radi treći.

Ova odluka nosi najveći deo cene, jer određuje koliko se strana piše, koliko se puta tekst prerađuje i koliko se meri posle puštanja u rad. Firme obično preskoče ovo pitanje i odmah traže „sajt sa pet strana", pa dobiju pet strana koje niko ne čita.

Odluka 2: ko piše tekst

Tekst je najčešće nevidljiva stavka u ponudi. Nekada je uračunat, nekada se očekuje da ga pošaljete vi, a ponekad se ne spomene ni u jednom redu ponude.

Ako tekst pišete vi, cena je manja, ali sajt često stoji nedovršen mesecima, jer u firmi od petnaest ljudi nema ko da sedne i napiše šta radi. Ako tekst piše agencija, plaćate razgovor u kome se izvlači kako zaista prodajete, i to je posao koji traje. Pitajte konkretno: koliko strana teksta ulazi u cenu, koliko krugova ispravki i da li se piše po vašim rečima ili po opštem šablonu za tu delatnost.

Odluka 3: gotova tema ili sajt po meri

Gotova tema je jeftinija i brža, i za deo firmi je sasvim dovoljna. Radi se tako što se u postojeći raspored ubace vaše slike i tekst. Ograničenje se vidi kada vaša usluga ne liči na ono za šta je tema napravljena, pa se sadržaj krivi da uđe u kalup.

Sajt po meri kreće od toga kako vi prodajete, pa se raspored blokova slaže oko toga. Košta više i traje duže. Građevinsku firmu i frizerski salon ne prodaje isti sajt, a ta razlika se najlakše vidi kada je pogledate, a ne kada je čitate u ponudi. Za to smo napravili prikaz sajta po delatnosti: napišete čime se bavite i dobijete gotov prikaz u pregledaču i na telefonu, bez registracije. Nije to vaš sajt, ali se vidi koji blokovi imaju smisla za vaš posao pre nego što o njima razgovarate sa bilo kim.

Odluka 4: ko unosi sadržaj posle

Ako planirate da sami menjate cene, dodajete reference ili pišete vesti, treba vam sistem za unos sadržaja i kratka obuka. To poskupljuje izradu, a smanjuje godišnji trošak, jer ne plaćate svaku izmenu.

Ako ne planirate ništa da menjate, sistem za unos je nepotreban sloj koji plaćate i ne koristite. Budite iskreni prema sebi kod ovog pitanja. Većina firmi kaže da će redovno pisati, pa se sajt ne menja dve godine.

Odluka 5: da li sajt treba da nađe Google i AI pretraga

Sajt koji se ne pojavljuje u pretrazi je katalog koji delite ručno. Da bi ga pretraga našla, potrebno je da tekst odgovara na pitanja koja ljudi zaista kucaju, da se strane učitavaju brzo i da sadržaj postoji u samoj strani, a ne da ga dovlači skripta posle učitavanja.

Ovo drugo je postalo važnije nego pre, jer kupci sve češće pitaju ChatGPT ili Google AI pregled umesto da otvaraju deset linkova. Alati koji sastavljaju te odgovore ne izvršavaju skripte kao pregledač, pa sajtovi napravljeni kao aplikacija često ostanu nevidljivi. Ako vam pretraga nije važna, ovu stavku možete da preskočite i budžet ide na dizajn. Ako jeste, tražite da vam pokažu kako sajt izgleda pretraživaču.

Odluka 6: šta se plaća svake godine

Domen, hosting, sertifikat i održavanje su godišnji troškovi, i tu nastaje najviše neprijatnih iznenađenja. Hosting koji je „besplatan" u ponudi obično je besplatan prvu godinu. Održavanje je ponekad pretplata, ponekad se plaća po satu, a ponekad se ne spominje dok nešto ne stane.

Pitajte za trogodišnji trošak, ne za cenu izrade. Dve ponude sa razlikom od 200 evra u startu mogu da se izjednače u drugoj godini, ili da se raziđu u suprotnom smeru.

A šta ako vam ne treba sajt nego interni alat?

Deo firmi koje traže sajt u stvari ima drugi problem. Kupci ih već nalaze preko preporuke, a boli ih to što se porudžbine vode u tabeli, zalihe u glavi jednog čoveka, a radni nalozi na papiru. Tu novi sajt ne menja mnogo, jer prodaja nije uska tačka.

Isti prikaz koji crta sajt umeju da nacrta i interni softver sa zalihama, porudžbinama i nalozima, pa ako niste sigurni koja vam strana treba, uporedite ta dva ekrana na svojoj delatnosti. Ako ispadne da je problem unutra, o tome pišemo detaljnije u tekstu kada je firma prerasla Excel.

Kako da uporedite dve ponude

Kada dobijete ponude, prevedite ih na istu meru sa četiri pitanja:

1. Koliko strana i koliko teksta ulazi u cenu, i ko ga piše?
2. Da li je dizajn gotova tema ili se radi po vašem procesu prodaje?
3. Šta plaćam svake godine u prve tri godine?
4. Ko je vlasnik domena, hostinga i pristupa kada raskinemo saradnju?

Četvrto pitanje otkriva najviše. Ako pristup ostaje kod izvođača, cena izrade je manje važna od toga koliko ćete kasnije zavisiti od njega.

Ako sajt treba i da odgovara na pitanja kupaca dok vi ne radite, to je odvojena odluka sa svojom cenom, i o njoj pišemo u tekstu AI asistent ili chatbot.

Ako želite da pre svega toga vidite kako bi vaša delatnost izgledala na sajtu, prikaz je ovde i besplatan je. A kada budete znali čemu sajt služi, na besplatnoj proceni za 30 minuta prolazimo kroz vaš posao i kažemo koja od šest odluka u vašem slučaju nosi najveći deo troška.